Za Momiroviće nema dileme kada su dobre rakije u pitanju. Najvažniji je kvalitetan sadržaj flaše. Ali je i dobra ambalaža veoma značajna. U ovoj firmi napominju da su veoma prisutni na sajmovima, te da ponosno ističu da su iz Svileuve
Da se od svog rada, na svom imanju u selu može pristojno živeti, potvrđuje primer dvadesetosmogodišnjeg Marka Momirovića iz Svileuve, vlasnika samostalne zanatske radnje za proizvodnju rakije “Vojvoda” iz čije destilerije na tržište naše zemlje, ali i širom sveta odlazi srpska šljivovica, kao i rakija od kajsije i dunje.
Kao registrovani proizvođači ovog pića pojavili su se pre 13 godina i odmah se suočili sa problemom plasmana svojih proizvoda. Ipak, to porodicu Momirović nije pokolebalo u želji da podignu ozbiljnu destileriju, jer su smatrali da se sve dešava sa razlogom. Nastavljali su proizvodnju, a za to vreme rakija je sazrevala, postajala kvalitetnija.
Verovali su da će pronaći put do kupaca i to se i dogodilo. Uz pomoć prijatelja polako su otvarali vrata beogradskih kafana i restorana što im je i danas najveće tržište, ali njihova rakija stiže i do kupaca širom sveta.
Rakija sa dušom
–Prodajom preko interneta uspevamo da plasiramo našu rakiju u mnoge zemlje. Ovih dana smo poslali prvu isporuku za Nemačku. Imamo prodaju u Francuskoj. To smo uspeli zahvaljujući saradnji sa urednikom sajta “Priče sa dušom” koji promoviše pozitivne stvari u našoj zemlji, ljude koji imaju ideju i koji su uspeli da je realizuju. I naša priča se našla na ovom sajtu te smo plasirali zajednički brend koji se zove “Rakija sa dušom” i veoma je popularan u Francuskoj – ističe Marko koji se nakon preregistracije porodične firme 2009. godine našao na njenom čelu. Kada su započeli proizvodnju imali su jedan kazan od 120 litara koji se i danas, kao eksponat, čuva u ovom domaćinstvu. Zahvaljujući start ap kreditima Marko je uspeo da nabavi veće od 450 litara, da kupi prohromske cisterne, pasirke za voće, obezbedi sve ono što je potrebno za ozbiljan rad jedne destilerije za proizvodnju rakije, što je doprinelo ne samo boljim uslovima rada već i poboljšanju kvaliteta. Sa ponosom ovaj mladić ističe da su kredit uredno servisirali i na kraju vratili sredstva.
–Povećali smo na taj način i količine proizvedenog pića, ali i dalje je to bila studentska firma sve do 2014. kada završavam Poljoprivredni fakultet prehrambenu tehnologiju i to baš odsek konzerviranje i vrenje. I posle diplomiranja na temu sazrevanja šljivovice smo izbacili na tržište stariju šljivovicu. Krenuli smo sa dizajnom novih flaša, novih etiketa, kutija, promo pakovanja, izradom sajta. Jednostavno, postajali smo ozbiljniji brend – ocenio je vlasnik jedine registrovane destilerije na području koceljevačke opštine.
U ovoj firmi napominju da su veoma prisutni na sajmovima, te da ponosno ističu da su iz Svileuve. Ove godine prvi put su se našli i među izlagačima na Sajmu turizma u Beogradu. Promovišući svoj proizvod promovišu kako svoje selo, tako i tamnavski kraj, ali i celokupan region. Zato je rakija Vojvoda na dobrom putu da postane jedan od zaštitnih znakova koceljevačkog kraja.
Za dobro piće potrebni iskustvo i znanje
Od dede, čije ime nosi, Marko je naučio da nema dobre rakije bez dobrog voća. Da bi se počela bilo kakva proizvodnja domaće, kvalitetne rakije, preduslov je dobra sirovina.
–Moj otac Stanisav je završio Višu poljoprivrednu školu, pa je već od kada je krenuo da se bori za svoju i egzistenciju svoje porodice, znanje koje je kroz školovanje stekao, počeo da primenjuje u poljoprivredi. Pored ratarstva posvetio se i voćarstvu. Danas imamo 10-ak hektara voća: šljiva, kajsija i dunja. Proizvodimo godišnje oko 15 hiljada litara, a količine se postepeno povećavaju, pa ćemo morati da proširujemo i sam pogon. U ponudi imamo šljivovicu staru pet i deset godina za koju smo dobili Zlatnu medalju za kvalitet – kaže Marko.
Za sada uspevaju da sirovinu za proizvodnju obezbede isključivo iz svojih voćnjaka, ali kako zahtevi tržišta postaju sve veći razmišljaju o podizanju novih zasada. Kako ističe, jedna od osnovnih stvari koja njihov proizvod izdvaja na tržištu od drugih jeste to što je u ovom kraju pogodno tle za gajenje kvalitetnog voća, ali je važno i vreme njihovog sakupljanja.
–Mi ne tresemo šljive već čekamo da one same opadaju i sakupljamo ih svakodnevno. To je siguran znak da je ono u potpunosti zrelo. Takođe, morate posvetiti pažnju proizvodnji. Imamo odvajanje koštice, fermentaciju, kontroliše se ulaz sirovine, kontroliše se suva materija, vrenje, temperatura, zna se tačan završetak fermentacije nakon koje se odmah vrši destilacija. Sa znanjem koje sam stekao kroz školovanje i praksu, tačno znam i šta izlazi iz tog destilata i šta treba odvojiti. Posle toga ide druga destilacija gde ne postoje instrumenti na osnovu kojih se može zaključiti za šta je dobar trenutak. Jednostavno, morate imati iskustvo i znanje. Tom prilikom se umnogome oslanjam na svoje receptore – objašnjava ovaj mladić i otkriva da su nazivom “Vojvoda” želeli da podsete na nepravedno zaboravljenu istoriju ovog kraja u kojem je bilo nekoliko vojskovođa sa ovom titulom.
“Zdravoje”
Pokušavaju da u proizvodnji imaju što manje otpadaka. Što je za nekoga nus proizvod za njih je sirovina. Koštice, koje se kao otpadak javljaju prilikom pasiranja voća, suše, izdvajaju jezgro i mešajući ih sa medom stvaraju nov proizvod “Zdravoje”, koji je kupcima dostupan na njihovom štandu na Festivalu zimnice u Koceljevi.
Granje, koje ostaje nakon rezidbe voćnjaka, koriste za loženje kazana a pepeo se skuplja i koristi za đubrenje voćnjaka. Ista namena je i džibri koja se nakon destilacije izbacuje iz kazana, cedi i suši.
Sektorom voćarstva i sirovinom u ovoj firmi bavi se njegov otac, dok je Marko zadužen za preradu voća. U toku sezonskih radova angažuju dodatn u radnu snagu, ali bez obzira na jasnu podelu sektora pomažu jedan drugom u obavljanju poslova.
–Obojica smo školovani za delatnost koju obavljamo. Imamo i savetnike u delu zaštite bilja i voćarstva. To su uglavnom moji prijatelji iz škole. Ne može svako da radi sve. Svako se školovao da radi posao koji najviše voli i najbolje zna i tako treba da bude. Samo na takav način možemo uspeti kao nacija – smatra Marko.
Za Momiroviće nema dileme kada je rakija u pitanju. Najvažniji je kvalitetan sadržaj flaše. Ali je i dobra ambalaža veoma značajna. Kažu da ona na neki način prodaje proizvod jer njen izgled privlači pažnju kupaca. SZR za proizvodnju rakije “Vojvoda” nalazi se u društvu velikih proizvođača u našoj zemlji u kojoj je registrovano od 400-500 firmi. Jedni su od osnivača Nacionalne asocijacije proizvođača, a članovi su i Udruženja proizvođača rakije Srbije. Aktivno su učestvovali i u izradi novog Zakona o jakim alkoholnim pićima, a želja im je da novi proizvođači imaju bolje uslove nego što su ih oni imali kada su se pojavili na tržištu. Ovo piće nije zaštićen proizvod i to ne može ni biti, ali u Udruženju se zalažu za zaštitu srpske šljivovice, za zaštitu geografskog porekla.
–Tačno ćemo navesti recepturu kako mora da se proizvodi ta rakija, od kojih sorti, kojim postupkom, na kojim kazanima i koliko dugo to treba da odstoji u hrastovim buradima da bi se zvala srpska šljivovica. Mislim da ćemo u tome uspeti – ističe vlasnik “Vojvode” i dodaje da ga raduje činjenica da je broj registrovanih proizvođača u stalnom porastu.
Među njima je sve više glumaca, sportista, javnih ličnosti koji će na pravi način promovisati ovaj proizvod. Vreme je da srpska šljivovica ne bude sinonim za nasilnika u kući, već odlika srpskog gostoprimstva, znak za dobrog domaćina, nacionalno piće.
Autor: V. Bošković / Glas Podrinja
*Ako Vam se svideo , podelite ovaj članak sa vašim prijateljima