Rakija nije samo popularno piće, već i proizvod sa zanimljivom istorijom i načinom pripreme… Na našem podneblju, ona je deo baš svih dešavanja, pa nije na odmet imati izvesno predznanje i upoznati se sa zanimljivim činjenicama o rakiji, nakon kojih ćete još više uživati u njoj.
Poreklo
Reč rakija je arapskog porekla i potiče od reči al rak, što znači znoj. U naše krajeve je stigla sa Turcima u 14.veku.
Još je Aristotel pisao o tome kako bi se morska voda i vino, procesom destilacije, mogli pretvoriti u pijaću vodu. Znanje o destilaciji brzo se širilo Evropom, pa je u mnogim zemljama započeta proizvodnja destilovanih alkoholnih pića nazvanih vodom života. Recepti su postali deo nacionalnog ponosa, pa nije teško utvrditi poreklo određenih alkoholnih pića. Tako se pouzdano zna da je džin iz Engleske, šnapsa iz Nemačke, vodka iz Rusije i Poljske, a RAKIJA sa Balkana. Prvo je korišćena u medicinske i terapeutske svrhe. U Srbiji se sa proizvodnjom rakije počelo tek krajem 19.veka, usled smanjene proizvodnje vina.
Kako se peče rakija
Rakija se dobija alkoholnim vrenjem, kod nas poznatim kao- pečenje rakije. Proizvodi se uglavnom od voća, a prilikom pravljenja dolazi do dvostrukog procesa destilacije- posle prve dobija se takozvana meka rakija, a posle druge rakija koja je poznata pod imenom prepečenica.
Proces počinje branjem voća, zatim njegovim odlaganjem u burad gde se formira komina, koja se na kraju peče i destilacijom nastaje rakija.
Posebnim umećem u tom procesu smatra se i podešavanje vatre, odnosno temperature, jer kažu da u dobroj meri od toga zavisi kakva će rakija biti.
Rakija je po svojim karakteristikama slična vodki i brendiju, a neki smatraju da može da parira čak i viskiju.
Kako se određuje njena jačina?
Jačina rakije određuje se po količini alkohola koji se izražava u zapreminskim delovima ili volumnim procentima (broj litara čistog etanola koji se nalazi u 100 litara alkoholnog pića), a u svakodnevnom govoru uglavnom se izražava u gradima. Preračunavanje se lako može izvršiti pomoću jednakosti 1 grad= 2.46 vol %. Najpraktičnije i najbrže, jačina rakije se meri alkohometrom.
Utvrđivanje i procena kvaliteta?
Za rakiju je, pored kvaliteta voća i tradicionalnog načina pečenja, jako značajan i proces starenja ili odležavanja. Presipa se u hrastovu burad u kojoj ostaje od dve do 12 godina, a ponekad i duže.
Poznat je običaj u Srbiji da, na dan kad se rodi muško dete, domaćin zakopa u zemlju 50 litara rakije i otkopava na dan ženidbe naslednika. Za to vreme dolazi do razvijanja izvrsnog ukusa, boje i arome.
Zbog gnječenja i vrenja kojima se voće podvrgava, šljivovica se često u narodu zove i mučenica. Ona zapravo pravi ukus stiče pečenjem i mučenjem.
Sve u svemu, da bi se utvrdio kvalitet, rakija mora da se proba.
Uz koje meze ide?
Rakija se uvek ispijala uz neku hranu. Ta hrana, ili meze, uglavnom je zavisila od geografije, ekonomije, ali pre svega od istorije, koja je na ovim područjima određivala način života, pa i da li ćemo nešto jesti ili piti.
Kada je u pitanju slaganje rakije i jela, pravilo je da pravila nema! Ne postoji tačno i pogrešno, pa ni savršeno. Sve je prepušteno ukusu uživaoca, pa i naizgleda najčudnija kombinacija, dolazi u obzir.
Rakija se pijucka polako, u dobrom društvu, uz dobru priču i uz najbolju hranu. Zato vam predlažemo da krenete od voća, pa pršuta i sir, paprika.. Merak je za dušu i telo.
Kad su rakija i hrana u pitanju, sve je stvar mašte ukusa, prilike i budžeta.
Probudite hedonistu u Vama i uživajte!
Izvor: Destilerija Momirović