Kad kažemo šljivovica – mslimo na brend, a kad kažemo brend-mislimo na kvalitet.
Uz nju se veselimo i proslavljamo, dočekujemo i ispraćamo goste, njom nazdravljamo, uz nju ručamo, oko njenog kazana se skupljamo i družimo. Proizvodnja rakije u Srbiji predstavlja viševekovnu tradiciju, a skoro svako domaćinstvo ima voćnjak i bavi se proizvodnjom ovog tradicionalnog srpskog pića. Ono što je za Škote viski, za Nemce i Čehe pivo, to je za Srbe šljivovica!
Zato nije čudno što je Ministarstvo kulture Republike Srbije Unesku predalo zahtev za nominaciju šljivovice na reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Ova rakija je 2016.godine od Evropske Unije dobila i sertifikat o geografskom poreklu i od tad nosi zaštićeno ime „ Srpska šljivovica“
Pored gusli, kola i slave, šljivovica bi se na Uneskovoj listi našla kao element društvene prakse i znanja u vezi sa pripremom i upotrebom ovog tradicionalnog pića od šljive.
A znanje o pripremi šljivovice ima svaki dobar srpski domaćin, za kog to nije posao, već događaj, koji okupi sve komšije, prijatelje, užu i širu rodbinu!
Procesi u dobijanju rakije
Ceo proces počinje u šljiviku. Požegača, Stenli, Čačanska rana, kao i Čačanska rodna, samo su neke od sorti šljiva koje se koriste za proizvodnju rakije.
Plodovi pravo iz šljivika idu u burad, kao smesa koja se zove komina, gde otpočinje vrenje– prvi proces u celom postupku proizvodnje rakije. Bitno je da plodovi budu u punoj zrelosti, jer tada sadrže maksimalnu količinu šećera i najizraženiju aromu. Najbolje je kominu čuvati dve do tri nedelje.
Sledeći proces je destilacija, ali važno je da se desi u pravo vreme- jer, ako bude prerana, postoji mogućnost da se zbog nepotpuno prevrelog šećera plodova dobije manje rakije, a ukoliko je prekasna, može se dogoditi da se ceo sadržaj pokvari svojim lošim sastojcima ( kiselina na primer). Destilacija se obavlja dvostruko, u posebnim kazanima, i njom se dobija neutralni alkohol, a osim vode i alkohola, u rakiju prelaze i aromatične primese bez kojih nema kvalitetnog ukusa i mirisa šljivovice. Obavezno se izdvajaju tri frakcije: prvenac, srednju frakciju- srce i poslednju frkaciju- patoku.
Dobijanje vrlo kvalitetne rakije jačine od 37 % do 45 % jednokratnom destilacijom komine vrlo je teško, a to podrazumeva pravilno odvajanje sve tri frakcije. Jednokratno isprečena rakija ili patočna rakija je vrlo niskog kvaliteta i imajte na umu da baš ona izaziva glavobolju i mamurluk.
Jake i ljute šljivovice jačine 45% do 50 % alokohola mogu se dobiti samo prepečenjem meke rakije, koja se dobija posle prve destilacije. Svrha druge destilacije jeste da se povisi sadržaj alkohola, ali i da se prečisti od nepoželjnih sastojaka (kiseline, patočnog mirisa). Tek se tada dobija kvalitetna i aromatična rakija sa pravim ukusom šljive.
Prepek rakije obavlja se takođe frakcionom destilacijom, pri kojoj je potrebno izdvojiti nešto više prvenca. Prepek meke rakije treba a se odvija lagano 4-5 sati, jer samo tako u prepečenicu prelaze sve fine aromatične materije, odlučujuće za kvalitet šljivovice. Rakija je sa 45% alkohola najugodnija za piće.
Na kraju, dobra rakija zahteva i određeno vreme starenja (odležavanja), nakon kog dobija harmonični ukus, pitkija je, mekša i izraženijeg bukea. Minimalno vreme odležavanja je 8-10 nedelja i to u hrastovim buradima, koje šljivovici daju onu dobro poznatu zlatnožutu boju.
Naša šljivovica
Mi vam nudimo VIZANTIJU- rakiju od šljive iz Destilerije Momirović. Ćilibarne je boje i mami na degustaciju, a trudili smo se da bude dovoljno dobra da bi bila drugačija od svih koje ste do sada probali. Potekla je iz našeg porodičnog voćnjaka i to od tri sorte šljive- Čačanske rodne, Čačanske rane i Čačanske lepotice, tradicionalnim receptom srpskih domaćina.
Kvalitet, tradicija i ljubav su vrednosti kojima se vodimo i koje nam obezbeđuju zadovoljne potrošače.
Izvor: Destilerija Momirović