U okviru naše rubrike “ Sve o rakiji “ probaćemo da Vam ukratko odgovrimo na to šta je rakija, kako se meri njena jačina i da pomenemo neke vrste rakija koje se proizvode i u našoj destileriji.
Šta je rakija?
Rakija je žestoko alkoholno piće. Dobija se jednostrukom ili dvostrukom destilacijom mase koja se dobija alkoholnim vrenjem voća. Posle prve destilacije dobija se tzv. „meka“ rakija sa manjim procentom alkohola, a ponovnom destilacijom „meke“ rakije dobija se „prepečenica“. Kako se meri jačina rakija i koje su vrste rakije
Proces „pečenja“ rakije u Srbiji je vremenom poprimio karakter tradicije. Inače, prvi registrovani patent u Srbiji je stroj za pečenje rakije i potiče od 14. decembra 1909. godine, saopštio je Zavod za intelektualnu svojinu Srbije 2007. godine. Rakija je piće koje se služi svakodnevno i u posebnim prilikama: na kolektivnim svečanostima, pazličitim vrstama prijema, poslovnih sastanaka, a neizostavno je u svim običajima godišnjeg i životnog ciklusa. Uz ispijanje rakije izgovaraju se zdravice uz izražavanje najboljih želja za zdravlje. Tokom procesa „pečenja“ rakije karakteristično je okupljanje muških članova porodice, prijatelja i komšija.
Jačina rakije
Jačina rakije određuje se po količini alkohola koji se izražava u zapreminskim delovima ili volumnim procentima, koji se obeležavaju kao %vol.
Volumni procenat je broj litara čistog etanola (čistoće 100%) koji se nalazi u 100 litara alkoholnog pića odnosno, u vodeno alkoholnoj smeši koja to piće čini.
Ponekad se u svakodnevnom govoru jačina alkohola još uvek izražava u gradima.
Preračunavanje se jednostavno može izvršiti pomoću jednakosti:
1 grad = 2.46 vol%
Vrste rakija
Postoje različite vrste rakija, nazvane po voću od kojeg su proizvedene.
Šljivovica
Šljivovica (šljiva) je vrsta voćne rakije. To je bezbojno ili žućkasto, jako alkoholno piće, koje se dobija destilacijom prevrelog kljuka od šljiva. Rakija šljivovica je 2015. godine ušla u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Tokom procesa odležavanja i sazrevanja svežeg destilata dolazi do niza reakcija koje dovode do formiranja jedinstvene arome voćne rakije koja je kao takva spremna za konzumiranje. Rakije kao šljivovica sazreva u drvenim buradima izrađenim od hrasta, duda, oraha… Arome koje nastaju najviše zavise od vrste drveta od koga su sudovi izradjeni, a najpovoljnije dejstvo na rakiju imaju sudovi napravljeni od hrasta.
Destilerija Momirović Vam može ponuditi dve vrhunske rakije od šljive:
Šljivovica Vojvoda, od sorte Čačanska rodna. Ova rakija je odležala u drvenim burićima minimum 2 godine. Ima zlatno žutu bistru boju.
Vizantija, rakija od šljive iz destilerije Momirović je napravljena od tri sorte šljive: Čačanske rodne, Čačanske lepotice i Čačanske rane. Voće se potkuplja ispod stabla, tj čeka se puna tehnološka zrelost. Destilat odležava u hrastovim burićima od 500 litara minimum 4 godine. Boja ove lepotice je ćilibarna, kristalno bistra.
Rakija od kajsije
Rakija od kajsije (kajsijevača) predstavlja jedno od popularnijih i cenjenijih pića u Srbiji. To je jako alkoholno piće dobijeno procesom fermentacije kljuka koji je dobijen muljanjem ploda kajsije i destilacijom prevrelog kljuka. Ostavlja potpuno zaokružen i voćni utisak u svakom trenutku konzumacije.
Predlažemo da probate rakiju od kajsije ZORA. Napravljena je od dve sorte kajsija: Mađarska najbolja i Kečkemetska ruža i odležava 2 god u inoksu.
Rakija od kruške
Rakija od kruške je voćna rakija koja se dobija destilacijom i/ili rektifikacijom profermentisanog kljuka isključivo svežih plodova krušaka ili šire, krušaka sorte vilijamovka, tako da miris i aroma destilata potiču isključivo od destilisanih sirovina.
Rakija od kruške treba da je bezbojna i bistra, sa izraženim karakterističnim dominantnim mirisom, sa punim harmoničnim i dopadljivim ukusom.
Predlažemo da probate rakiju od kruške KARMEN.
Rakija od dunje
Dunjevača (rakija od dunja) je jedno od najpopularnijih pića u Srbiji. Plodovi dunje se uglavnom prerađuju u sokove ili džemove ali rakija dobijena od dunja predstavlja izuzetno cenjeno piće. Pošto dunje sadrže mali procenat šećera potrebno je što duže ih ostaviti na stablu do pune zrelosti ili čak i do blage prezrelosti. Branje se uglavnom obavlja ručno pri čemu je poželjno ukloniti peteljku. Obavezno je pranje zbog nečistoća i mikroorganizama.
Dunja je voće jako bogato kalijumom, natrijumom, gvožđem, manganom, vitaminom C, pektinom, a takođe i raznim organskim i neorganskim kiselinama značajnim za njenu aromatičnost. Preporučljive sorte dunja namenjene za preradu u rakiju su: Vranjanska, Leskovačka, Šampionka i Trijumf.
Leskovačka dunja, koju mi koristimo za proizvodnju naše rakije, predstavlja najkvalitetniju sortu dunje na ovim prostorima. Sazreva u oktobru mesecu i daje okruglast plod mase od oko 250gr prepoznatljive žute boje.Prepoznaje se po ispupčenju kod peteljke ploda. Prodornog je i jakog prijatnog mirisa. Meso ploda je čvrsto i sočno. Dobro podnosi skladištenje više meseci. Dunjevača iz destilerije Momirović sazreva u hrastovim buradima minimum godinu dana, pri čemu dobija dukat-žutu boju i gde se usklađuju mirisne i aromatske komponente destilata.
Medovača
Medovača je rakija iz kategorije likera koja se kroz istoriju visoko cenila zbog svog lekovitog dejstva. Dobija se destilacijom rastvora meda i vode koji je fermentirao oko 72 dana. Nakon destilacije dodaje se birana vrsta meda i propolisa. Vrlo je prijatna na ukus i pored svoje velike jačine koja se oseća u stomaku. U umerenim količinama povoljno deluje na cirkulaciju, protiv bakterija i virusa i poboljšava apetit i varenje, te je idealan aperitiv. Konzumira se rashlađen.
Liker sa medom iz destilerije Momirović napravljen je od dve vrste meda, livadskog i lipovog, a sve to u kombinaciji sa rakijom od jabuke dobijene od dve sorte jabuki, Ajdared i Zlatnog delišesa i sa dodatkom propolisa. Liker ŽUDNJA pored prelepog ukusa ima i predivnu boju prezrele višnje.
*Ako Vam se svideo , podelite ovaj članak sa vašim prijateljima