Ima različitih vrsta zdravica, kako onih ozbiljnih, koje se uz male izmene mogu prilagoditi svakoj prilici, tako i onih šaljivog karaktera. Inače, zdravice su poznate i pod nazivom počašice ili počasnice jer se govore uz čašu ili „na čast”.

Zdravice uz rakiju u srpskoj narodnoj tradiciji  iznikle su iz čovekove svakodnevice i potrebe da se upotpune običaji vezani za rođenja, krsno ime, svadbe… Kao deo srpske usmene baštine, zdravice se svrstavaju u narodne lirske običajne pesme, i za razliku od obrednih koje su se u savremeno doba izgubile iz upotrebe zajedno sa obredima uz koje su pevane, sačuvale su se do današnjih dana.

Zdravice se nalaze na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Književni značaj zdravice

Metafora je najčešće usmeno sredstvo zdravice, kao i lirski simbol. Njima se izražava želja za sreću onih kojima se uz zdravicu besedi. U počasnicama je takođe dominantno osećanje ljubavi, koja u narodnoj patrijahalnosti podrazumeva i poštovanje, a ne samo ljubav između čoveka i žene. Zato su one najbolji primer iskazivanja ljubavi, a to osećanje u običaju nazdravljanja je naročito uticalo na lepotu pesme koja se kazuje uz čašu.

Zdravice u srpskoj narodnoj tradiciji

U stara vremena Srpski narod je ovim stihovima pripisivao magijske moći. Verovalo se da reči mogu da prizovu dobru a oteraju zlu sreću u domu domaćina. Danas su se ovi stihovi zadržali samo kao deo narodnih običaja. Običaji koji su opisivani u zdravicama nemaju verski već svetovni karakter, one su pune sadržaja iz svakodnevnog života. Zdravice su viši vid običnog svakodnevnog govora, one su besede koje se drže uz čašu vina ili rakije, i to je javni i svečani govor u naročitim prilikama, za vreme svečanih ručkova, večera, na svadbama, krštenjima i slavama.

Vuk Stefanović Karadžić je sakupio određeni broj zdravica naročito putujući po Crnoj Gori među kojima se ističe zdravica poznata pod nazivom Biserna brada. Ova pesma se nalazi i u Vukovoj knjizi, pod br. 113, među Paštrovskim pripjevima uz zdravice. Uz ove pripjeve Vuk je zapisao sledeće:

U Paštrovićima je običaj da se na svadbama, a i o krsnijem imenima i na ostalijem velikim gozbama, pije upravo i samo po sedam zdravica, i to: u slavu Božju, u slavu svijeh svetijeh, u zdravlje domaćinovo, u zdravlje crkovno ili svešteničko, u zdravlje svojijeh starješina ili poglavica, u zdravlje carsko, u zdravlje sofre (cijeloga društva). Osim napijanja ili molitve, uza svaku zdravicu imaju mali pripjevi, koje svi uglas pjevaju.

Vrste zdravica kako ih je Vuk zapisao:

• U dobri čas od objeda
• U bolji čas od objeda
• U slavu božju
• U zdravlje domaćinovo
• U zdravlje prijateljsko
• Za čestitost zbora i sabora
• Za sofre, obraza i ustanka
• Gosti domaćinu na rastanku
• Kad se pije u društvu kakome
• Domaćinu

Savremeni običaji pri nazdravljanju

Nazdravičar, onaj koji drži zdravicu, biranim rečima poželi sreću, dug život, blagostanje domaćinu ili slavljeniku i onima u čiju čast se održava svečanost. Iako ima više vrsta zdravica, najpoznatije su slavarske zdravice, budući da na slavama uvek ima dosta dobre hrane i vina ili rakije što poboljšava raspoloženje gostiju, pa tako, ponekad, može da se zaređa po 12 ili više zdravica.

Kako smo rekli, zdravica se održala do dan danas, a evo i jedne šaljive zdravice sa Rakijade u Šljivovici iz 2011. godine:

Redosled kojim se govore zdravice uz rakiju na nekoj svečanosti

• Prva čaša: Za zdravlje domaćina i ukućana, Za pomozi Bože, U dobri čas.
• Druga čaša: Za zdravlje kumova i prijatelja, U slavu zakona i krsnog imena, U bolji čas.
• Treća čaša: Za zdravlje komšija i gostiju, Za Svetu Trojicu, U slavu Božiju, U slavu sveca zaštitnika.
• Osma čaša: U zdravlje domaćice, u zdravlje suseda domaćici.
• Deveta čaša: Za zdravlje i napredak omladine.
• Deseta čaša: Za zdravlje kumova i prijatelja.
• Jedanaesta čaša: U pijante- nazdravlja se i pije sa ukrštenim rukama bez ikakve besede, jer su svi poprilično pijani da bi mogli da se sete čemu bi nazdravili.
• Dvanaesta čaša: Za poslađenije (da se zaslade sve prethodne zdravice).
• Trinaesta čaša: Ispratnica, zdravica za rastanak.

Izvor: Destilerija Momirović / Wikipedia