Svako voli da proba pravu i dobru dunjevaču ( rakija od dunje ) , koja je sve poznatija i sve cenjenija rakija u Srbiji. Nema tako dugu tradiciju kao šljivovica, ali njena popularnost nije zanemariva.
U našoj destileriji proizvodnja rakije od dunje započinje u voćnjaku. Bitno je, pre svega, odabrati pravu parcelu i imati zdrav zasad. Bez ispunjenih prvih uslova nema ni dobre rakije.
Dunja je voće koje sazreva najkasnije od sveg voća- u oktobru i novembru. Spada u jabučasto voće i ima aromatične, krupne i lako prepoznatljive plodove koji su dobra sirovina za različite vrste prerade- od sokova, kompota i likera do rakije. Možda niste znali da dunja potiče iz jugozapadne Azije i da je simbol ljubavi, sreće, plodnosti, pameti, lepote, postojanosti i neprolaznosti.
Kada je u pitanju proizvodnja rakije, jako je bitno ubrati čiste, zdrave, zrele i slatke plodove, gde po kvalitetu prednjači leskovačka dunja koja je sitnija, mekša i aromatičnija. Pored leskovačke dunje, tu je i vranjski dunjac kao poznata sorta sa krupnijim plodovima i bogatom aromom, ali i kamenim ćelijama koje ga čine nepovoljnim za preradu. Plodovi se nakon branja neko vreme ostavljaju na dozrevanje kako bi se povećali šećer i aroma.
Kako nastaje rakija od dunje
Kratko ćemo vam opisati proces proizvodnje, jer je vrlo bitno da znate šta pijete, sledeći put kada budete uživali u ukusu dobre dunjevače…
Nakon dozrevanja, tvrde plodove treba usitniti kako bi što pre otpočeo proces vrenja, gde se ne smeju naći celi, nedovoljno usitnjeni i nezreli plodovi. U masu se dodaje i zaslađena voda sa 4% šećera, a potom se odlaže na 2-3 nedelje u prostoriju u kojoj temperatura treba da bude od 18 do 22 stepena Celzijusa. Na početku fermentacije neprevreli kljuk treba mešati više puta dnevno, a sam proces vrenja je gotov kada nivo neprevrelog šećera dostigne 4-6 odsto.
Nakon fermentacije sledi proces destilacije koji se obavlja dva puta u klasičnim bakarnim kazanima. Prvi put se dobija meka rakija, a drugi put rakija koja sadrži 60 % alkohola. Međutim, idealna jačina dunjevače, koja obezbeđuje očuvanje važne aromatične komponente, je 42-43 % alkohola, pa se svođenje na tu jačinu vrši destilovanom vodom. Nakon što odleži u hrastovim buradima, rakija od dunje je pitka. Zlatno žuta boja ove rakije, kristralna bistrina, neodoljiv miris i harmoničan ukus jesu razlozi za mesto na samom vrhu omiljenih rakija u Srbiji, kako našem narodu, tako i turistima koje ugostimo i dočekamo sa odličnom domaćom hranom i još boljom rakijom.
Rakija od dunje u kombinaciji sa hranom
A kada je u pitanju sparivanje rakije sa hranom, za potpuni ugođaj, vrlo je bitno da posedujete neko umeće. Prvo probate rakiju, izdahnete vazduh kroz nos bez otvaranja usta i merite u sekundama koliko dugo osećate aromu na nepcima, a zatim probate hranu. Ako ukus hrane traje kraće ili duže na nepcima, onda niste izabrali baš najbolju kombinaciju. Dakle, idealno je da ukus hrane i rakije identično vreme osećate na nepcima, upravo to je prava kombinacija.
Činjenica je i da se rakija ne uklapa samo uz tradicionalne namirnice, pa vam predlažemo da uz dunjevaču uživate u kombinaciji sa gauda sirom. Razlog tome je što dunja ima nizak nivo kiseline, pa ovaj polumasni sir umanjuje peckanje u ustima.
Obogatite Vaša slavlja, okupljanja i druženja prijatnim i harmoničnim ukusima. Učinite da Vam svaki trenutak bude vredniji i da u njemu maksimalno uživate.
Dunja kao simbol ljubavi, sreće, plodnosti i postojanosti
Mi Vam iz naše Destilerija Momirović nudimo domaću rakiju od dunje pod nazivom ORMAR. Kvalitet i tradicija su ono što se u našoj destileriji visoko vrednuje i zato smo sigurni da će vas svaki gutljaj naše dunjevače vratiti u prošlost i detinjstvo, u doba kada su žute i mirisne dunje stajale baš na ormaru. Jer, bitno je da negujemo prave vrednosti, a podsetićemo Vas da je upravo dunja njihov simbol.
Izvor: Destilerija Momirović